Први ударац Турски на Грахово (1836) 0001    Закукаше у Мостару Турци 0002    Уз кољено Али-паше старца: 0003    Од Никшића Осман капетане 0004    И сувише сва Никшићка раја: 0005    „Хај помагај драги Господаре! 0006    „Одметну се Даковић Јакове 0007    „Од широка поља Граховскога 0008    „И остали листом Граховљани. 0009    „Те чуваху цареву границу 0010    „Од ваљатне ломне горе Црне 0011    „И сувише земље ћесарове; 0012    „Та је раја градовима глава, 0013    „Те је ћилер бијелу Мостару; 0014    „Изагнаше баше и субаше, 0015    „А чивчије аге потурише, 0016    „Отеше им метле и лопате, 0017    „О главе им ломе варићаке, 0018    „Буљубаше наше ишћераше, 0019    „Тевериче Турске обалише, 0020    „А паланке царске запалише: 0021    „Све то чини Даковић Јакове. 0022    „Хај помагај драги Господаре! 0023    „Јаков јаше ата четвртака, 0024    „А другога у поводу рани, 0025    „Ђе Турчина у кнежини нађе, 0026    „Топузом му ребра испребија, 0027    „А кад стане Турчин умирати, 0028    „Он га баци у јаму бездану, 0029    „Ђе му гавран кости наћи не ће; 0030    „Топузину о ункашу носи, 0031    „Све соколи Српске харамбаше 0032    „А пред њима Митра Поповића, 0033    „Те на чете иду Граховљани, 0034    „Робе, пале, и сијеку главе, 0035    „Не даду нам овцу заметнути 0036    „И у рало вола уватити 0037    „Ни дебела коња оседлати, 0038    „Све отеше, паре не дадоше.” 0039    У ту ријеч, у коју збораху, 0040    Док и друга дава долазила 0041    Од Клобука и од Корјенића, 0042    Од Бањана и од Петровића, 0043    Мазар чине аге у Клобуку: 0044    Кара-Мамут Капетановићу 0045    И Шеховић ага с Корјенића, 0046    И кадија од Диздаревића, 0047    У кога је ћитап хамалија, 0048    И та мазар паши принијеше, 0049    Четири га аге донијеше, 0050    Шњима кнеже Миловићу дође, 0051    Заплакаше, даву учинише: 0052    „Хај помагај драги господару!” 0053    Док и’ трећа дава допанула 0054    Од Требиња и свега Завођа, 0055    Од Љубиља и од Љубомира, 0056    Донесе је Ресул-беговићу, 0057    И шњим дође кнеже Анђелијћу, 0058    И та мазар паши принијеше: 0059    „Хај помагај, драги господару! 0060    „На Јакова и на Граховљане.” 0061    Док четврта дива долазила 0062    С Гацка равна Ченгијћ Смаил-ага 0063    И Бакија од Диздаревића, 0064    С Метохије попе Зимоњићу, 0065    С Казанаца од Тодоровића, 0066    Од Изгори од Мастиловића, 0067    Од Врбице од Горановића, 0068    С Трновице од Уљаревића, 0069    Донесе је Ченгијћ Смаил-ага, 0070    И шњим дође Горанов Михајло, 0071    Што је аги вазда уз кољено, 0072    И та мазар паши принијеше: 0073    „Хај помагај, драги господаре! 0074    „На Јакова и на Граховљане.” 0075    Вишу даву учини Михајло 0076    Горановић из села Врбице, 0077    Нег остали сви Гатачки Турци, 0078    Док и пета дава долазила 0079    Од широка поља Невесиња 0080    Љубовића и Речепашића 0081    И кадије Хазнадаревића, 0082    Из Враточи кнеза Радовића, 0083    А с Трусине од кнеза Чалиђа, 0084    Села Плане Шоботе Авдијћа, 0085    Од Билећа Ахмета Хаџијћа; 0086    Све су даве паши принијели: 0087    „Хај помагај драги господару!” 0088    Тадај рече Ченгијћ Смаил-ага: 0089    „Хај помагај, драги господару! 0090    „На Јакова и на Граховљане: 0091    „Он је паша, а ми смо субаше, 0092    „Већ овако дурат’ не можемо.” 0093    Кад то виђе Али-паша стари, 0094    Удари се руком по кољену: 0095    „Ао њему до Бога милога! 0096    „Да како ћу њега преварити, 0097    „Како ли га жива уватити?” 0098    Тадај рече бего Асан-бего 0099    Од Требиња града бијелога: 0100    „Добро ћемо пашо господаре! 0101    „Ево ође седам муселима, 0102    „Сваки има по двије хиљаде 0103    „Све биране у нахију војске, 0104    „Пола влаха, а пола Турака, 0105    „Да ми нашу војску покупимо 0106    „И за војском таин и џебану, 0107    „Да идемо бијелу Клобуку, 0108    „Онђе ћемо табор учинити 0109    „И од тебе књиге начинити, 0110    „Јакову их слати у Грахово, 0111    „Да нам Јаков с главарима дође; 0112    „Ако бисмо њега преварили 0113    „И Јакова жива уватили 0114    „Ја на вјеру ја на пријевару, 0115    „Грахово ће руке објесити 0116    „Све нам дати гроше и хараче 0117    „И агама аке са земаља; 0118    „Ако л’ не шће, пашо, тебе доћи, 0119    „А ми ћемо њему ударити, 0120    „Под кулу му шанац закопати, 0121    „А на кулу огањ оборити, 0122    „А по пољу коње разиграти, 0123    „А по брду пјешце истурити, 0124    „Метеризе нове позидати 0125    „А сваку им воду заптисати; 0126    „Тако ћемо њему одољети.” 0127    Како рече беже Асан-беже, 0128    Послуша га Али-паша стари 0129    И остало седам муселима, 0130    Сви отолен на ноге скочише, 0131    И дебеле коње посједоше, 0132    Сваки оде кадилуку своме, 0133    Јабаш-ага сињу Невесињу, 0134    Поче купит’ своју силну војску 0135    И за војском таин и захиру, 0136    По Турцима јечам и сијено 0137    А по раји масло и овнова 0138    И ораће дебеле волове, 0139    А по Гацку Ченгијћ Смаил-ага 0140    А по Жупи и Никшићком граду 0141    А по њима Осман капетане, 0142    По Требињу Ресул-беговићу, 0143    Кара-Махмут Корјенићке Турке, 0144    Равну Плану и Билећу малу 0145    Ахмет Хаџијћ и Шобота Авдијћ, 0146    Низ Бањане и низ Петровиће 0147    То покупи кнеже Миловићу, 0148    По Завођу кнеже Анђелијћу; 0149    Али-паша не сједи залуду, 0150    Него купи по Габели ћосе, 0151    Да му гоне кола и кочије, 0152    Да потежу бумбе и топове, 0153    Сва се сила на Клобука сплила, 0154    И пред њима седам муселима, 0155    Али-паша табор учинио, 0156    И велику војску пребројио, 0157    Кад ал’ војске тринаест хиљада 0158    И сувише кола и коморе 0159    И сувише бумбе и топови. 0160    Тадај паша шемлук учинио, 0161    И отолен књигу начинио, 0162    И посла је у поље Грахово 0163    А на руке Даковић-Јакову: 0164    „О Јакове од Грахова главо! 0165    „Али си се болан помамио 0166    „Али си се силом посилио, 0167    „Што одмећеш рају од Турака? 0168    „Једна раја, а два господара, 0169    „Једна земља, а двоји харачи, 0170    „То не може земља поднијети; 0171    „Него ходи, пољуби ми руку, 0172    „И доведи твоје поглавице, 0173    „Булаића Баја Матовића, 0174    „Саврх поља Ковачевић-Андра, 0175    „Од Челине Тодоровић-Лаза, 0176    „Са Граховца Миловића Тома, 0177    „Са Јамака Мирковића Јова, 0178    „Од Билуча Петровић-Ћирака: 0179    „Дођи мене бијелу Клобуку, 0180    „И донеси принос од Грахова: 0181    „Дојави ми стотину овнова, 0182    „И доћерај тридесет волова; 0183    „Ако л’ тако учинити не ћеш, 0184    „Кунем ти се Богом великијем 0185    „И мојијем дином и кураном, 0186    „Удрићу ти до три бјела дана, 0187    „Тебе жива хоћу уватити, 0188    „На живе те муке ударити, 0189    „На огањ те ватру наложити, 0190    „Твога Живка брата објесити, 0191    „Лака ћу ти сабљом посијећи, 0192    „Вука брата на колац набити 0193    „А твоју ћу кућу затријети.” 0194    Књига пође и Јакову дође. 0195    Када виђе, што му паша пише 0196    Ону тури, другу начинио, 0197    Овако га у њу поздравио: 0198    „Али-пашо Турски господаре! 0199    „Што ми пишеш, што ми припрећујеш, 0200    „Што ми иштеш мито из Грахова, 0201    „Не дам тебе ништа из Грахова 0202    „До камена на твоје рамење 0203    „А ево ти поља Граховскога, 0204    „Не било ти за очину душу, 0205    „Чекаћу те у бијелу кулу.” 0206    А кад паши танка књига дође, 0207    И кад виђе, што му Јаков пише, 0208    Од муке је на ватру турио, 0209    Али-паша на ноге скочио, 0210    Па у војску пуштио теларе: 0211    „Ко је коњик, притежи колане, 0212    „А о бедри сабље оковане, 0213    „А пјешаци на ноге опанке, 0214    „Гарубине пушке потпрашујте, 0215    „Барјактари развијте барјаке, 0216    „Харамбаше напријед идите, 0217    „На Грахово сјутра ударите, 0218    „Све по пољу куле изгорите, 0219    „Што је мушко, сабљом изгубите, 0220    „Младо женско мене доведите; 0221    „А Јакова жива уватите, 0222    „И мене га у Клобук пошљите, 0223    „Сву његову кућу ископајте.” 0224    Отолен се сила подигнула, 0225    Док на Заслап Турци изађоше, 0226    Дочека их стотина момака 0227    И пред њима Даковићу Живко, 0228    Побише се, боље не могоше, 0229    Док утече робље у планину, 0230    И чобани овце прејавише, 0231    Док најачи сила и Турћија, 0232    У широко Турци уватише 0233    Од Бабљака зелене планине 0234    До дно Лисца високе планине, 0235    Коњ до коња, јунак до јунака, 0236    Све барјаци ка’ мрки облаци, 0237    И у равно поље уљегоше, 0238    Све бијеле куле запалише, 0239    Двије б’јеле цркве оборише; 0240    Око Умца табор учинише, 0241    На Јакова нагло ударише, 0242    Под кулу му шанац закопаше 0243    А на кулу огањ оборише, 0244    Са Јаковом тридесет момака. 0245    Затвори се у бијелу кулу, 0246    Па опали шибе и мошкуле 0247    И биране танке џевердане, 0248    Ломи Турске коње и јунаке, 0249    А разгони по логору Турке; 0250    Он се бије три бијела дана, 0251    Ни сједоше, нити починуше, 0252    Ни једоше, нити воде пише, 0253    Изгибе му у кулу дружина, 0254    Погибе му Лако и Благоје, 0255    И остало братство Вујачића 0256    И сувише своји племеници; 0257    Ал’ се Турцим’ предавати не ће, 0258    Него књигу на кољену пише, 0259    И посла је на поље Цетиње 0260    На владику свога господара: 0261    „Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш? 0262    „Ево на ме Турци ударише, 0263    „Топал паша од града Мостара 0264    „И за њиме седам муселима 0265    „И за њима тринаест хиљада, 0266    „Б’јеле су ми куле изгорјели, 0267    „А бијеле цркве оборили, 0268    „На кулу ми Турци ударили, 0269    „Господару, са четири стране, 0270    „А све моји гину Граховљани, 0271    „Но ми пошљи браћу Црногорце 0272    „И пред њима Стева и Јована, 0273    „Чекаћу их три бијела дана.” 0274    Књигу посла на поље Цетиње, 0275    Виђеше му књигоношу Турци, 0276    Ђе је посла преко горе Црне, 0277    Па му горе кидисише Турци: 0278    Под кулу му шанац примакоше, 0279    С друге стране лагум закопаше, 0280    А с треће га топовима туку, 0281    А с четврте јуришали Турци. 0282    А кад виђе Даковић војвода, 0283    Да ће кулу Турци приватити, 0284    Па докопа шибу оковану, 0285    Која ждере литру тученика, 0286    По дванаест оловијех зрна, 0287    Ево ти га у мермер авлију, 0288    За њим сине дијете Антуне, 0289    Луд бијаше, десет му година, 0290    У руци му везена шишана 0291    А за пасом бијели вишеци, 0292    А за њима тридесет момака, 0293    Побише се око б’јеле куле. 0294    Ту погибе пашина топчија, 0295    А топови пусти остадоше, 0296    Ту погибе цвијет од Турака 0297    И господа старијех оџака 0298    И пред њима пашина катана 0299    Бег Џинџ-ага из доње крајине, 0300    Крк-газија од два пашалука, 0301    Он носаше цареве нишане 0302    А везирско седам перјаница, 0303    Изгибоше баше и бимбаше 0304    Од Никшића и од Колашина 0305    И од Фоче и равне Тасличе, 0306    Од све Босне и доње крајине 0307    И од Стоца и града Мостара, 0308    Од Љубиња и града Требиња, 0309    Од Клобука и од Корјенића; 0310    Ту погибе кућа Шеховића, 0311    С Невесиња два Реџи-пашића, 0312    Оба уби шиба Даковића, 0313    С Гацка равна два Вакијагића, 0314    И њих уби пушка Булаића, 0315    Бег Џинџ-агу царева газију, 0316    Њега уби Јакововић Анто 0317    Са капије бијеле авлије, 0318    Луд бијаше, ал’ добро гађаше, 0319    Бојак бише два бијела дана, 0320    Ни сједоше, нити починуше, 0321    Док од куле Турке одмакоше, 0322    Своје многе мртве покопаше, 0323    А кад треће јутро освануло, 0324    И на попас сунце искочило, 0325    Док ево ти Станковића Стева 0326    И Јована брата владичина 0327    И за њима пет стотин’ момака 0328    Пред бијелу Јаковову кулу, 0329    Ту крсташе побише барјаке, 0330    И ту трудни мало починуше, 0331    Ту их Јаков дивно дочекао, 0332    И даде им пиво и јестиво, 0333    А кад пише и обједоваше, 0334    Тадај Јаков за владику пита: 0335    „Камо вама и још више војске? 0336    „Ође војске за Турака нема.” 0337    Бесједе му оба Петровића: 0338    „Господине Даковић-војвода! 0339    „До’ће војска сјутра око подна 0340    „И пред њима славан господару.” 0341    У ријечи, у коју збораху, 0342    Док с табора Турци побјегоше, 0343    Повезоше бумбе и топове. 0344    Кад то виђе Црногорска војска, 0345    Помислише, Турци утекоше, 0346    Барјактари развише барјаке, 0347    За Турцима пољем потекоше, 0348    А завика војвода Јакове: 0349    „Не за Бога, браћо Црногорци! 0350    „Данас ће нас околити Турци, 0351    „А они су стари невјерници.” 0352    Црногорци не обрћу главе, 0353    Но с Турцима кавгу заметнуше. 0354    Силни Турци, бијесни коњици 0355    Са четири стране ударише, 0356    Црногорце натраг повратише, 0357    И четрљес глава посјекоше, 0358    Само десет браства владичина 0359    И Јована брата владичина 0360    И Стевана његова синовца 0361    И сувише тридест Граховљана, 0362    Рашћераше уз Ивањске стране, 0363    А Јакову кулу освоише, 0364    И на кулу ватру навалише, 0365    Док ето ти бега Асан-бега 0366    Од Требиња Ресул-беговића, 0367    Те на вјеру извади Јакова, 0368    Све му мртве поклонио Турке, 0369    И даде му бутом Граховљане, 0370    Да он влада и заповиједа. 0371    Тадај му је приступио руци, 0372    Кад се Јаков на невољу нађе: 0373    Тешка мука и душманска рука, 0374    Невјерници Херцеговци Турци; 0375    Још се Јаков од Турака брани, 0376    Прије би се небо проломило, 0377    Јали жарко помрчало сунце, 0378    Но се Јаков предао Турцима; 0379    Ал’ дођоше Српске поглавице 0380    Од Грахова слуге Јаковове: 0381    Прво дође Милошевић Андро, 0382    Друго шњиме Бајо Матовићу 0383    Од јакога браства Булаића, 0384    Треће дође Тодоровић Лазо, 0385    А четврто Сладојевић Гојо, 0386    То су вјерне војводине слуге, 0387    Па се моле Даковић-Јакову: 0388    „Ми ћемо се предати Турцима.” 0389    Јаков не ће са Турцима мира, 0390    Што му не ће предати сенете, 0391    Да је глава од све Српске раје, 0392    Да он влада и заповиједа, 0393    Што он рече, паша не порече, 0394    Да на пола дијеле хараче, 0395    Паша даде цареве вермане 0396    И његове ситне бурунтије: 0397    Што он рече, да се не порече, 0398    Да је вјера Поповићу Вуку, 0399    Који јаде по Турћији ради, 0400    Да је вјера Џараџићу Вулу, 0401    Који гони паши кесимаче 0402    И староме Ђаур-баби Шуку, 0403    Који хара Шуме и Попово; 0404    Све му паша Божју вјеру дава, 0405    И остаде сабља Јаковова, 0406    И тадај му даде војеводство, 0407    Да је Јаков јемин за Турака. 0408    Јаков моли Бога милоснога, 0409    Да помрзи Турскога султана, 0410    А ојача владичина рука.